Postoji li strah od korišćenja AI u poslovne svrhe?
- By Tamara Grozdanovic
Ljude sve više brine da li će AI preuzeti njihove pozicije. Da li su zamenljivi veštačkom inteligencijom? Ali ovo nije jedina briga koja ih tišti.
Mnogi se ustručavaju da priznaju da koriste AI na poslu. A zbog čega? Da li se zapravo vraćamo na prvobitnu brigu ili se jednostavno boje da time otkrivaju slabost koja pokazuje nedovoljnu profesionalnost ukoliko im je potrebna pomoć najčešće chat botova.
Pažljiva kombinacija veštačke inteligencije i ljudske kreativnosti
Morala sam da zapazim da je u poslednje vreme bilo dosta oglasa koji sadrže kao jedan od uslova upravo to iskustvo u korišćenju ChatGPT-a ili nekog drugog AI alata, ali sa druge strane, bilo je i napomena da će svaki tekst content creatora biti analiziran od strane poslodavca AI detektorom. Tu sada dolazi do jednog sukoba aktuelnih zahteva, odnosno kvalifikacija i iskustva kod osoba koje su u potrazi za poslom. Svakako ne podržavam klasično kopiranje tekstova, koji bi trebalo da budu kreativni i da imaju tzv. „human touch“, ali ChatGPT se može koristiti i u druge svrhe, od strane osoba na kreativnim pozicijama. Dok neki smatraju da je pretplata za ChatGPT jedno od najboljih ulaganja, drugi se ipak stide da priznaju da ga koriste u poslovne svrhe, iako je to bio jedan od uslova da dobiju baš taj posao.
AI na poslu: Pomoć ili Anksioznost?
Asistencija veštačke inteligencije svakako ne znači da su radnici glupi ili lenji. Prema analizama koje je odradio Microsoft ove godine, utvrđeno je da su kreatori sadržaja, grafički dizajneri, marketing menadžeri i prodavci oni koji naviše koriste AI. Ali ipak, nešto više od polovine ispitanika nerado priznaju da su je koristili. Takođe oko polovine njih smatra da bi ih zbog toga AI na radnim zadacima predstavio zamenljivim (drugim radnikom koji se ne služi tim alatima ili možda to ne priznaje), a osim toga polovina strahuje i da će im upravo veštačka inteligencija preuzeti posao.
S druge strane postoje i opravdanja od strane zaposlenih koji je koriste u vidu rešenja kako bi se sprečio burnout sindrom na poslu. Iako se pretežno smatra da AI može najčešće imati umeška u kreativnim poslovima, šef strategije za AI u kompaniji UiPath kaže da ovi alati ipak imaju potencijala da povećaju produktivnost, a da smanje rutinske zadatke, i kako se on izrazio, zapravo se „ponašaju“ kao lični asistenti svake osobe.
Mada se i u ovom slučaju mogu naći suprotna mišljenja. Ona se baziraju na tome da dolazi do buđenja veće frustracije kod pojedinih radnika kada shvate da sva znanja i veštine koje su stekli i razvijali godinama, sada to mogu raditi mašine.
Svakako, iako je AI u usponu i sve je više pozicija koje traže poznavanje ovih alata, ljudske veštine, tzv. „soft skills“ AI ne može zameniti, bar ne za sada.